Srpski, 2012
Naslov originala:
Imre Kertész
K. DOSSZIÉ
Preveo s mađarskog:
Sava Babić
Dobitnik Nobelove nagrade.
Ispovest nobelovca koji je preživeo Aušvic.
Ponekad, sedeći u hotelu Mondijal ili na terasi kafane Kempinski pod klonulim jesenjim suncem, rasejano posmatrajući kasni popodnevni promet ispod zagrljenih krošnji platana, istupim za koji tren iz vremena i uzgred se čudim avanturi koja je bila moj život... Ovo je moja jedina knjiga koju sam napisao podstaknut više spoljnim uticajima nego unutarnjom prinudom: osobena autobiografija, pisana po sopstvenom pravilu. Ako pak prihvatimo Ničeovu preporuku da je roman kao književna vrsta izveden iz platonovskih dijaloga, onda čitalac odista ima u rukama jedan roman.
Jedan od najvećih pisaca dvadesetog veka i jedini mađarski pisac ovenčan Nobelovom nagradom, Imre Kertes u ovoj knjizi, ispisanoj u formi razgovora koji je vodio sa svojim prijateljem, oživljava hronologiju izuzetno zanimljivog i na mahove neverovatnog života. Više od životne lekcije, ovo je filozofsko razmišljanje o književnom stvaralaštvu, savremenicima, kulturi, istoriji, holokaustu i suštinskim životnim pitanjima.
Dosije K. je, već i samim naslovom, otvorena aluzija na Kertesov dosije iz Aušvica, u koji je dospeo kao četrnaestogodišnji dečak, neka vrsta oporuke u kojoj pisac objašnjava koliko je teško poneti beleg preživelog, nekoga ko je ostao da bi preneo istinu o ozloglašenom nacističkom logoru.
Non shole sed vitae discimus.
Per aspera ad astra.
Knjige su lek za zaborav.
Knjiga nema dna.
Učenje je svetlost
Izreke su ukras govora
Prijatelj je sveta reč- zato ih je malo
Ma šta radio misli na kraj
Ćutanje je često najbolji odgovor
Nijedan čovek nije u svakom trenutku pametan
Brada ne čini filozofa
Neznanje je mati svih poroka
Bolje je prijatelju oprostiti, nego ga izgubiti
Za onoga koji traži, prošlost više ne postoji
Dobrom čoveku sve dobro stoji
Najgorča istina bolja je od najslađe laži
Oči veruju sebi, a uši drugima
Žene su da sa ljube, a novac je da se troši
Čista su jutra i večeri
Nikada se ne igrajte mačke i miša, pogotovo ako ste miš
Bolje je dati vunu, nego ovcu
Ne uzdaj se u sreću, već u samog sebe
Tajna koju zna troje, nije tajna
Sećanje je kamen spoticanja na putu nade
I najveći talenti gube se u neradu
Svako je sam sebi najmanje poznat
Sa svešću nema pogodbe
Pazite na sitninu, dukati se sami čuvaju
Teško je praznoj vreći da stoji uspravno
Pravi put nije težak zato što je jedini
Svaka šala, pola istine
Govori istinu pa ne moraš ništa pamtiti
Upoznati samog sebe, to je vrh saznanja
Sadašnjost je izvesna, ali je budućnost neizvesna.
Previše je kasno živeti sutra, živi još danas.
Jednak sa jednakima rado stanuje i živi.
Teška je beda koja nastaje iz obilja.
Starost se došunja neprimetno.
U nevolji su ljudske duše slabe
Istina biva potiskivana, ali ne i uništena.
I najbolji od plivača ponekad potone u vodu.
Niko ne šepa zato što drugoga bole noge.
Nije bogat onaj koji ima mnogo, nego onaj koji daje mnogo
Svi živimo pod istim nebom, ali su nam horizonti različiti
Ako ti je preostao još samo jedan dah, iskoristi ga da kažeš hvala
Male stvari stvaraju savršenstvo, a savršenstvo nije mala stvar
Ništa nije važnije od današnjeg dana
Kudi čoveka kada te čuje, a hvali kada te ne čuje
Čitanje kvari vid, dobro vide samo nepismeni
Nije skupa knjiga - nego neznanje.
