PDF katalog

Preuzmite aktuelni katalog knjiga u PDF-u:

O autoru


Teodosijus Dobžanski

Theodosius Grygorovych Dobzhansky (Теодо́сій Григо́рович Добжа́нський; 25. januar 1900. – 18. decembar 1975.)

Teodosijus Dožanski rodio se 1900. godine u varošici Nemirov, u Ukrajini. Bio je jedino dete Sofije Vojnarski, bliske rođake Dostojevskog, i Grigorija Dobžanskog, nastavnika matematike. Posle studija biologije postaje asistent na Kijevskom Univerzitetu (1921-1924), a zatim docent na univerzitetu u Lenjingradu (1924-1927). Godine 1927. odlazi na dvogodišnju specijalizaciju u SAD, gde radi s nobelovcem T. H. Morganom. Tu i ostaje do kraja života. Profesor je genetike na Univerzitetu u Pasadeni (1929), profesor zoologije na Kolumbijskom Univerzitetu (1940), a kasnije (1962) i na Rokfelerovom univerzitetu. Poslednje godine života proveo je na Kalifornijskom univerzitetu u Dejvisu. Oboleo od leukemije, umro je na rukama jednog od svojih učenika (1975).
U radnom veku dugom preko pedeset godina (prvi rad mu je štanpan kada je imao samo 18 godina) Dobžanski je objavio više od šest stotina naučnih radova i dvanaest knjiga iz oblasti genetike i evolucione biologije. Među naučnim radovima posebno mesto zauzima serija od 43 studije pod zajedničkim naslovom "Genetika prirodnih populacija", gde su date osnove i definisani pravci istraživanja u oblasti populacione genetike. Od knjiga su naročito značajne "Genetika i postanak vrsta" (1937) i "Evolucija čovečanstva" (1962).
"Genetika i postanak vrsta" smatra se danas ključnim delom savremene (tzv. "sintetičke") teorije evolucije. Ona je izvršila ogroman uticaj jer je Dobžanski ukazao na mogućnost integracije do tada oštro razdvojenih bioloških disciplina - genetike, s jedne strane, i disciplina tzv. klasične evolucione biologije (taksonomije, uporedne anatomije, paleonotologije itd.), s druge. Zbog ovog doprinosa, evolucioni biolozi često nazivaju Dobžanskog "Darvinom dvadesetog veka".
Poput Darvina, ni Dobžanski nije mogao da "izbegne" čoveka i probleme vezane za njegovu evoluciju. Pored knjige koja je pred nama, on je objavio još šest knjiga posvećenih pitanjima evolucije čoveka: "Nasleđe, rase i društvo" (1946, u saradnji sa L. C. Danom), "Evolucija, genetika i čovek" (1955), "Biološke osnove čovekove slobode" (1956), "Zračenje, geni čovek" (1959, u saradnji s B. Volasom), "Nasleđe, i priroda čoveka" (1966), "Genetička različitost i jednakost ljudi" (1973). Knjiga "Evolucija čovečanstva" napisana je pre 20 godina. Međutim, čak i biološki obrazovan čitalac vrlo brzo će se ubediti da ona nije "zastarelo štivo". To ilustruje i podatak da je prevod na naš jezik načinjen prema 17. engleskom izdanju, kao i dve velike nagrade koje je Dobžanski dobio za ovu knjigu (Enisfild-Vulf i Pjer Lekont di Nui obe 1963).
"Evolucija čovečanstva" ulazi u najraznovrsnije probleme postanka, opstanka i dalje evolucije čovečanstva. Pisana je u polemičkom tonu, a posebno su interesantne analize evolucije psihofizikih sposobnosti čoveka. Autor otvoreno razmatra tako delikatne probleme kao što su evolucija čovekovih mentalnih moći, mogućnost izopačavanja ljudske prirode ili odnos između biološke i kulturne evolucije čovečanstva. Čitalac se verovatno neće složiti sa svim stavovima iznesenim u knjizi, ali to i nije bio cilj Dobžanskog. Biće dovoljno ako nas on natera da pažljivije osmotrimo svet oko sebe i procenimo svoje mesto u njemu.

N. T.

Tekst preuzet iz knjige:
"Evolucija čovečanstva"
Biblioteka "Sazvežđa"
Beograd, 1982

Iz opusa autora

Ostavite podatke ovde da Vam javimo ako nabavimo drugi primerak.

Zanimljivo

Non shole sed vitae discimus.

Per aspera ad astra.

Knjige su lek za zaborav.

Knjiga nema dna.

Učenje je svetlost

Izreke su ukras govora

Prijatelj je sveta reč- zato ih je malo

Ma šta radio misli na kraj

Ćutanje je često najbolji odgovor

Nijedan čovek nije u svakom trenutku pametan

Brada ne čini filozofa

Neznanje je mati svih poroka

Bolje je prijatelju oprostiti, nego ga izgubiti

Za onoga koji traži, prošlost više ne postoji

Dobrom čoveku sve dobro stoji

Najgorča istina bolja je od najslađe laži

Oči veruju sebi, a uši drugima

Žene su da sa ljube, a novac je da se troši

Čista su jutra i večeri

Nikada se ne igrajte mačke i miša, pogotovo ako ste miš

Bolje je dati vunu, nego ovcu

Ne uzdaj se u sreću, već u samog sebe

Tajna koju zna troje, nije tajna

Sećanje je kamen spoticanja na putu nade

I najveći talenti gube se u neradu

Svako je sam sebi najmanje poznat

Sa svešću nema pogodbe

Pazite na sitninu, dukati se sami čuvaju

Teško je praznoj vreći da stoji uspravno

Pravi put nije težak zato što je jedini

Svaka šala, pola istine

Govori istinu pa ne moraš ništa pamtiti

Upoznati samog sebe, to je vrh saznanja

Sadašnjost je izvesna, ali je budućnost neizvesna.

Previše je kasno živeti sutra, živi još danas.

Jednak sa jednakima rado stanuje i živi.

Teška je beda koja nastaje iz obilja.

Starost se došunja neprimetno.

U nevolji su ljudske duše slabe

Istina biva potiskivana, ali ne i uništena.

I najbolji od plivača ponekad potone u vodu.

Niko ne šepa zato što drugoga bole noge.

Nije bogat onaj koji ima mnogo, nego onaj koji daje mnogo

Svi živimo pod istim nebom, ali su nam horizonti različiti

Ako ti je preostao još samo jedan dah, iskoristi ga da kažeš hvala

Male stvari stvaraju savršenstvo, a savršenstvo nije mala stvar

Ništa nije važnije od današnjeg dana

Kudi čoveka kada te čuje, a hvali kada te ne čuje

Čitanje kvari vid, dobro vide samo nepismeni

Nije skupa knjiga - nego neznanje.