Srpski, 1976
Prodato!Sociologja (...) treba da bude: nauka koja tumači i razume društveno delanje, i time objašnjava njegove uzroke, njegov tok i njegove posledice.
Maks Veber, Privreda i društvo (1921/22)
Knjiga 1 720 str.
Knjiga 2 498 str.
* Rođen 21. aprila 1864. u Erfurtu, sin nacionalnoliberalnog političara Maksa Vebera
* 1882–86 studira pravne nauke, ali pored toga i nacionalnu ekonomiju i istoriju u Hajdelbergu, Berlinu i Getingenu
* 1889. stiče titulu dr. jur. (magna cum laude) na Univerzitetu u Berlinu disertacijom na temu Razvoj principa solidarnog jemstva i odeljene stečajne imovine kod javnih trgovačkih društava iz domaćih i zanatskih zajednica u italijanskim gradovima.
* 1892. habilituje se na Univerzitetu u Berlinu raspravom Agrarna istorija Rima i njen značaj za državno i privatno pravo; radi i kao advokat
* 1893–94 vanredni profesor za trgovačko pravo i nemačko pravo na Univerzitetu u Berlinu
* 1894–96 predaje nacionalnu ekonomiju na Univerzitetu u Frajburgu
* 1896–1903 predaje nacionalnu ekonomiju i finansijske nauke na Univerzitetu u Hajdelbergu
* 1900. prestaje da drži predavanja zbog psihičke krize koja ga muči još od 1897; vraća profesuru 1903; posle oporavka živi i radi kao slobodni naučnik u Hajdelbergu
* Od 1904. član redakcije Arhiva za sociologiju i socijalnu politiku
* 1908. postaje priređivač Osnova socijalne ekonomike, i autor jednog dela ovog višetomnog priručnika; delo će biti objavljeno posthumno, i to pod naslovom Privreda i društvo
* 1909. suosnivač Nemačkog društva za sociologiju (iz kog će 1912. istupiti zbog nesuglasica)
* 1918. suosnivač Nemačke demokratske stranke (DDP); iste godine Veber probno prihvata mesto na Katedri za nacionalnu ekonomiju u Beču
* 1919. ekspert u nemačkoj delegaciji na konferenciji za Versajski mirovni ugovor
* 1919–20 profesor nacionalne ekonomije na Univerzitetu u Minhenu
* Umire 14. juna 1920
Non shole sed vitae discimus.
Per aspera ad astra.
Knjige su lek za zaborav.
Knjiga nema dna.
Učenje je svetlost
Izreke su ukras govora
Prijatelj je sveta reč- zato ih je malo
Ma šta radio misli na kraj
Ćutanje je često najbolji odgovor
Nijedan čovek nije u svakom trenutku pametan
Brada ne čini filozofa
Neznanje je mati svih poroka
Bolje je prijatelju oprostiti, nego ga izgubiti
Za onoga koji traži, prošlost više ne postoji
Dobrom čoveku sve dobro stoji
Najgorča istina bolja je od najslađe laži
Oči veruju sebi, a uši drugima
Žene su da sa ljube, a novac je da se troši
Čista su jutra i večeri
Nikada se ne igrajte mačke i miša, pogotovo ako ste miš
Bolje je dati vunu, nego ovcu
Ne uzdaj se u sreću, već u samog sebe
Tajna koju zna troje, nije tajna
Sećanje je kamen spoticanja na putu nade
I najveći talenti gube se u neradu
Svako je sam sebi najmanje poznat
Sa svešću nema pogodbe
Pazite na sitninu, dukati se sami čuvaju
Teško je praznoj vreći da stoji uspravno
Pravi put nije težak zato što je jedini
Svaka šala, pola istine
Govori istinu pa ne moraš ništa pamtiti
Upoznati samog sebe, to je vrh saznanja
Sadašnjost je izvesna, ali je budućnost neizvesna.
Previše je kasno živeti sutra, živi još danas.
Jednak sa jednakima rado stanuje i živi.
Teška je beda koja nastaje iz obilja.
Starost se došunja neprimetno.
U nevolji su ljudske duše slabe
Istina biva potiskivana, ali ne i uništena.
I najbolji od plivača ponekad potone u vodu.
Niko ne šepa zato što drugoga bole noge.
Nije bogat onaj koji ima mnogo, nego onaj koji daje mnogo
Svi živimo pod istim nebom, ali su nam horizonti različiti
Ako ti je preostao još samo jedan dah, iskoristi ga da kažeš hvala
Male stvari stvaraju savršenstvo, a savršenstvo nije mala stvar
Ništa nije važnije od današnjeg dana
Kudi čoveka kada te čuje, a hvali kada te ne čuje
Čitanje kvari vid, dobro vide samo nepismeni
Nije skupa knjiga - nego neznanje.
