Srpski, 2007
Prodato!Knjiga je sa potpisom autora.
Kroz pet struktuiranih ciklusa priča prikazani su različiti vidovi omama. Na samom početku knjige (u priči „Šarena laža“) dečak, svom starijem bratu koji pokušava da ga hipnozom uroni u slojeve sećanja, kaže: „Ali, ja sam dete, budalo. Kako mogu da prodrem kroz nešto čega nema?“. U „Amarkordu“, prvom ciklusu zbirke, Vukićevića zanima vreme nastajanja iskustva, prelazak iz pre-sećanja u sećanje. Likovi pribiraju po smisaonim tačkama svog postojanja upisanih još u detinjstvu - po pukotinama detinjstva. Trenuci nedosegnutih želja, izgubljenih iluzija i spoznaja smrti jesu prekretna napuštanja doba nevinosti i pre-sećanja, trenuci razočaravajućih raspršivanja slatkih omama pre-znanja, kao i jasni signali čemu čovek treba da se nada. Otuđenje od bližnjih, njihovi lunatički zanosi i fizičko nestajanje, sledeća su vrsta obeshrabrujućeg razobličavanja. U pričama okupljenim pod naslovom „Srodnici“ razbija se iluzija pripadnosti, ukorenjenosti, sa jedne strane, a sa druge, kroz egzemplare besmislenih delanja starijih srodnika, sugeriše šta čovek može/treba da čini s obzirom na to da od njega, na kraju, ostaje samo „dah zarobljen u lopti“ ili „mnogo prašine“. A životi potomaka, suštinski, nisu ništa više do variranje istovrsnog čina življenja, u kojem nema velikih dela, i u kojem bi, kako Propovednik kaže, bilo „mudro da se držim ludosti dokle vidim šta bi dobro bilo sinovima ljudskim da čine pod nebom dok su živi“. Sledeće dve celine, „Miraž“ i „Strelci promašaja“ sadrže priče o nesporazumima, promašenim životima, samoobmanama i neostvarenim željama. One nas, poput inicijacijskih predradnji, uvode u konačno skidanje vela sa neumitnosti smrti koju omamno prenebregavamo. Već gotovo svi naslovi priča iz poslednje celine - „Nekoga nema“, „Kovčeg“, „Rekvijem za rodni grad“, „Dim“, „Mehur“ - najavljuju fenomen smrti, kao surovu činjenicu koja nas egzistencijalno poništava. U ovim se pričama pukotine, koje se u detinjstvu tek naziru, pretvaraju u konačne ponore od kojih je zaludno bežati. Praznina postojanja je ono što za nama ostaje, bilo kao odsustvo iz prostora („Nekoga nema“), bilo kao nestanak iz pamćenja („Mehur“). Bili „gazde“ ili mali ljudi sa margine, svako od nas kopa svoj sopstveni grob, svako na leđima nosi svoj mrtvački sanduk. I upravo sa tim treperavim uznemirenjem, sa onom nelagodom koja nas obuzima dok prolazimo kraj grobljanskih kapija, zatvorićemo još jednu „Omamu“.
Marjan Marinković
Non shole sed vitae discimus.
Per aspera ad astra.
Knjige su lek za zaborav.
Knjiga nema dna.
Učenje je svetlost
Izreke su ukras govora
Prijatelj je sveta reč- zato ih je malo
Ma šta radio misli na kraj
Ćutanje je često najbolji odgovor
Nijedan čovek nije u svakom trenutku pametan
Brada ne čini filozofa
Neznanje je mati svih poroka
Bolje je prijatelju oprostiti, nego ga izgubiti
Za onoga koji traži, prošlost više ne postoji
Dobrom čoveku sve dobro stoji
Najgorča istina bolja je od najslađe laži
Oči veruju sebi, a uši drugima
Žene su da sa ljube, a novac je da se troši
Čista su jutra i večeri
Nikada se ne igrajte mačke i miša, pogotovo ako ste miš
Bolje je dati vunu, nego ovcu
Ne uzdaj se u sreću, već u samog sebe
Tajna koju zna troje, nije tajna
Sećanje je kamen spoticanja na putu nade
I najveći talenti gube se u neradu
Svako je sam sebi najmanje poznat
Sa svešću nema pogodbe
Pazite na sitninu, dukati se sami čuvaju
Teško je praznoj vreći da stoji uspravno
Pravi put nije težak zato što je jedini
Svaka šala, pola istine
Govori istinu pa ne moraš ništa pamtiti
Upoznati samog sebe, to je vrh saznanja
Sadašnjost je izvesna, ali je budućnost neizvesna.
Previše je kasno živeti sutra, živi još danas.
Jednak sa jednakima rado stanuje i živi.
Teška je beda koja nastaje iz obilja.
Starost se došunja neprimetno.
U nevolji su ljudske duše slabe
Istina biva potiskivana, ali ne i uništena.
I najbolji od plivača ponekad potone u vodu.
Niko ne šepa zato što drugoga bole noge.
Nije bogat onaj koji ima mnogo, nego onaj koji daje mnogo
Svi živimo pod istim nebom, ali su nam horizonti različiti
Ako ti je preostao još samo jedan dah, iskoristi ga da kažeš hvala
Male stvari stvaraju savršenstvo, a savršenstvo nije mala stvar
Ništa nije važnije od današnjeg dana
Kudi čoveka kada te čuje, a hvali kada te ne čuje
Čitanje kvari vid, dobro vide samo nepismeni
Nije skupa knjiga - nego neznanje.
