Srpski, 2015
Tiraž:
500
Robijao sam dve godine, mada mi je nad glavom visila kazna od čak deset godina zatvora, a da ni danas ne znam zašto. I premda to ponavljam već četiri decenije, nema ko da me čuje, a to peče kao so na živoj rani: te dve godine provedene iza rešetaka prate me kao prokletstvo i o njih se još saplićem na svakom koraku.
Ovako svoj život opisuje Labud Mehmedović, Beograđanin koji je 1971. godine uhapšen zato što je poznavao aktere „pljačke stoleća”, kako je tada nazivana velika pljačka Narodnog pozorišta u Beogradu. Najpre je bio optužen
kao saučesnik, ali je, zahvaljujući advokatu Tomi Fili, optužnica promenjena, pa je osuđen za prikrivanje izvršilaca krivičnog dela.
Labud, međutim, nije kriv ni za prikrivanje. To će, uveren je, dokazati na novom suđenju, koje uskoro treba da počne u Beogradu, četiri i po decenije kasnije. Jedan od ključnih svedoka koji je teretio Labuda, tadašnji dekorater u Narodnom pozorištu Ljuba Nikolić, saučesnik u pljački, promenio je iskaz. Izjavio je, napisao i potpisao da Labud nije znao za pljačku, nije u njoj učestvovao, niti je znao odakle potiče novac koji je samo jedne noći „prenoćio” u fotelji u njegovom stanu, u sobi koju je izdavao misterioznom Zigiju (Zigmundu Mizgijelu), Poljaku koji je ojadio mnoge banke u nekadašnjoj Jugoslaviji, a posle odležao 20 godina zatvora u Beču.
Non shole sed vitae discimus.
Per aspera ad astra.
Knjige su lek za zaborav.
Knjiga nema dna.
Učenje je svetlost
Izreke su ukras govora
Prijatelj je sveta reč- zato ih je malo
Ma šta radio misli na kraj
Ćutanje je često najbolji odgovor
Nijedan čovek nije u svakom trenutku pametan
Brada ne čini filozofa
Neznanje je mati svih poroka
Bolje je prijatelju oprostiti, nego ga izgubiti
Za onoga koji traži, prošlost više ne postoji
Dobrom čoveku sve dobro stoji
Najgorča istina bolja je od najslađe laži
Oči veruju sebi, a uši drugima
Žene su da sa ljube, a novac je da se troši
Čista su jutra i večeri
Nikada se ne igrajte mačke i miša, pogotovo ako ste miš
Bolje je dati vunu, nego ovcu
Ne uzdaj se u sreću, već u samog sebe
Tajna koju zna troje, nije tajna
Sećanje je kamen spoticanja na putu nade
I najveći talenti gube se u neradu
Svako je sam sebi najmanje poznat
Sa svešću nema pogodbe
Pazite na sitninu, dukati se sami čuvaju
Teško je praznoj vreći da stoji uspravno
Pravi put nije težak zato što je jedini
Svaka šala, pola istine
Govori istinu pa ne moraš ništa pamtiti
Upoznati samog sebe, to je vrh saznanja
Sadašnjost je izvesna, ali je budućnost neizvesna.
Previše je kasno živeti sutra, živi još danas.
Jednak sa jednakima rado stanuje i živi.
Teška je beda koja nastaje iz obilja.
Starost se došunja neprimetno.
U nevolji su ljudske duše slabe
Istina biva potiskivana, ali ne i uništena.
I najbolji od plivača ponekad potone u vodu.
Niko ne šepa zato što drugoga bole noge.
Nije bogat onaj koji ima mnogo, nego onaj koji daje mnogo
Svi živimo pod istim nebom, ali su nam horizonti različiti
Ako ti je preostao još samo jedan dah, iskoristi ga da kažeš hvala
Male stvari stvaraju savršenstvo, a savršenstvo nije mala stvar
Ništa nije važnije od današnjeg dana
Kudi čoveka kada te čuje, a hvali kada te ne čuje
Čitanje kvari vid, dobro vide samo nepismeni
Nije skupa knjiga - nego neznanje.
