Srpski, 1960
Prodato!S nemačkog prevela:
Kaćuša Avakumović Malešin
Tomas Man (nem. Thomas Mann) (6. jun 1875—12. avgust 1955. Cirih), jedan od najvećih nemačkih pisaca svih vremena, rodio se u Libeku u trgovačkoj porodici, kao drugo dete. On i brat mu Hajnrih dobiće još jednog brata i dve sestre. U detinjstvu nije mnogo obećavao, jer je u osnovnoj školi ponavljao dva razreda. No, već kao devetnaestogodišnjak, 1894. godine, objavljuje prvu pripovetku, pokazujući tako svoj umetnički dar, koji je, kako je sam govorio, nasledio od majke brazilke, portugalsko-kreolske krvi. Man je brzo shvatio da je pisanje njegovo pravo zanimanje pa će posle prve zbirke pripovedaka Mali gospodin Fridman (1896) već 1901. objaviti prvi tom romana Budenbrokovi, koji je jedno od njegovih najznačajnijih dela, inspirisano istorijom piščeve porodice.
Početkom 20. veka Man se nastanjuje u Minhenu, a 1904. ženi se Katjom Pringshajm, ušavši tako u jednu od najuglednijih minhenskih porodica. Njegova književna slava vrtoglavo raste, sve do Prvog svetskog rata, tokom kojeg Man podržava nemački nacionalizam. Posle rata vraća se peru, da bi 1924. objavio Čarobni breg, a 1929. dobio Nobelovu nagradu "za svoj veliki roman Budenbrokovi koji je postao prepoznatljiv kao jedno od klasičnih dela savremene književnosti".
Drugi svetski rat ispisaće novo poglavlje u životu Tomasa Mana. Predosetivši strahote nacizma on već 1933. zauvek napušta Nemačku. Pet godina živi u Švajcarskoj, a zatim u Americi. U Švajcarsku se vraća 1952. i u njoj ostaje do kraja života.
Tomas Man je bio veoma kompleksan stvaralac, pravi pisac mislilac. Sem pomenutih dela i pripovedaka Tonio Kreger (1903) i Smrt u Veneciji (1912), Tomas Man je zadužio svetsku književnost sa još nekoliko izuzetnih ostvarenja, pre svega romanima Kraljevsko visočanstvo (1908), Lota u Bajmaru (1939), Josif i njegova braća (1933-1943), Doktor Faustus (1947), Varalica Feliks Krul (1954)...
Non shole sed vitae discimus.
Per aspera ad astra.
Knjige su lek za zaborav.
Knjiga nema dna.
Učenje je svetlost
Izreke su ukras govora
Prijatelj je sveta reč- zato ih je malo
Ma šta radio misli na kraj
Ćutanje je često najbolji odgovor
Nijedan čovek nije u svakom trenutku pametan
Brada ne čini filozofa
Neznanje je mati svih poroka
Bolje je prijatelju oprostiti, nego ga izgubiti
Za onoga koji traži, prošlost više ne postoji
Dobrom čoveku sve dobro stoji
Najgorča istina bolja je od najslađe laži
Oči veruju sebi, a uši drugima
Žene su da sa ljube, a novac je da se troši
Čista su jutra i večeri
Nikada se ne igrajte mačke i miša, pogotovo ako ste miš
Bolje je dati vunu, nego ovcu
Ne uzdaj se u sreću, već u samog sebe
Tajna koju zna troje, nije tajna
Sećanje je kamen spoticanja na putu nade
I najveći talenti gube se u neradu
Svako je sam sebi najmanje poznat
Sa svešću nema pogodbe
Pazite na sitninu, dukati se sami čuvaju
Teško je praznoj vreći da stoji uspravno
Pravi put nije težak zato što je jedini
Svaka šala, pola istine
Govori istinu pa ne moraš ništa pamtiti
Upoznati samog sebe, to je vrh saznanja
Sadašnjost je izvesna, ali je budućnost neizvesna.
Previše je kasno živeti sutra, živi još danas.
Jednak sa jednakima rado stanuje i živi.
Teška je beda koja nastaje iz obilja.
Starost se došunja neprimetno.
U nevolji su ljudske duše slabe
Istina biva potiskivana, ali ne i uništena.
I najbolji od plivača ponekad potone u vodu.
Niko ne šepa zato što drugoga bole noge.
Nije bogat onaj koji ima mnogo, nego onaj koji daje mnogo
Svi živimo pod istim nebom, ali su nam horizonti različiti
Ako ti je preostao još samo jedan dah, iskoristi ga da kažeš hvala
Male stvari stvaraju savršenstvo, a savršenstvo nije mala stvar
Ništa nije važnije od današnjeg dana
Kudi čoveka kada te čuje, a hvali kada te ne čuje
Čitanje kvari vid, dobro vide samo nepismeni
Nije skupa knjiga - nego neznanje.
