Srpski, 2004
Naslov originala:
Kurcio Malaparte
Kaputt
Prevod:
Jugana Stojanović
Roman, hronika, svedočanstvo, istorija....potresne stranice koje vas vode po evropskim frontovima za vreme Drugog svetskog rata, majstorski napisano, događaji i detalji koje zvanične istorije prećutkuju.
Kurcio Malaparte (1898-1957), čije je pravo ime bilo Kurt Sukert, rodio se u malom toskanskom mestu Pratu. Majka mu je bila Italijanka a otac Nemac. Odrastao je u jednoj seoskoj porodici kao posvojče. Za vreme Prvog svetskog rata, iako je tada imao samo šesnaest godina, pobegao je iz klasične gimnazije i prijavio se kao dobrovoljac u francusku vojsku, pošto je Italija tada još bila neutralna. Kad su 1915. Italija i Francuska postale sveznice mladi Malaparte je dobio čin narednika. Posle rata jedno vreme radi u diplomatskoj službi a od 1922 do 1930. uglavnom kao novinar. U tom periodu objavio je nekoliko knjiga. Esejom Kameleon zamerio se Musoliniju koji gaje zbog toga iz Rima oterao u Torino. Učinio mu je, u neku ruku, uslugu, jer se tako Malaparte približio Francuskoj, gde je 1931. objavio Tehniku državnog udara, prvo delo u Evropi protiv Hitlera. Pošto je ubrzo štampao i Dobričinu Lenjina Musolini ga je proterao iz Italije pa se Malaparte nastanio u Londonu. Tokom većeg dela Drugog svetkog rata bio je ratni dopisnik sa reznih frontova. U Italiju se vratio 1943, a 1944. je objavio Kaputt, delo koje ga je učinilo slavnim. U tom delu opisuje strahote rata. Delo je autobiografskog karaktera i predstavlja ono što je on video tokom rata. Jedna od epizoda opisuje kako mu Pavelić ponosno pokazuje kotaricu punu ljudskih očiju, koju su donele njegove verne ustaše ubivši mnogo Srba u okolini Drine.
Naredni roman Koža (1949) još više će učvrstiti njegovu reputaciju velikog pisca, a u istoriji književnosti biće zapamćen po još nekoliko zanimljivih publicističkih, pesničkih, esejističkih, romanesknih i dramskih dela: Sodoma i Gomora (1931), Volga se rađa u Evropi (1943), Prokleti Toskanci (1956).....
Non shole sed vitae discimus.
Per aspera ad astra.
Knjige su lek za zaborav.
Knjiga nema dna.
Učenje je svetlost
Izreke su ukras govora
Prijatelj je sveta reč- zato ih je malo
Ma šta radio misli na kraj
Ćutanje je često najbolji odgovor
Nijedan čovek nije u svakom trenutku pametan
Brada ne čini filozofa
Neznanje je mati svih poroka
Bolje je prijatelju oprostiti, nego ga izgubiti
Za onoga koji traži, prošlost više ne postoji
Dobrom čoveku sve dobro stoji
Najgorča istina bolja je od najslađe laži
Oči veruju sebi, a uši drugima
Žene su da sa ljube, a novac je da se troši
Čista su jutra i večeri
Nikada se ne igrajte mačke i miša, pogotovo ako ste miš
Bolje je dati vunu, nego ovcu
Ne uzdaj se u sreću, već u samog sebe
Tajna koju zna troje, nije tajna
Sećanje je kamen spoticanja na putu nade
I najveći talenti gube se u neradu
Svako je sam sebi najmanje poznat
Sa svešću nema pogodbe
Pazite na sitninu, dukati se sami čuvaju
Teško je praznoj vreći da stoji uspravno
Pravi put nije težak zato što je jedini
Svaka šala, pola istine
Govori istinu pa ne moraš ništa pamtiti
Upoznati samog sebe, to je vrh saznanja
Sadašnjost je izvesna, ali je budućnost neizvesna.
Previše je kasno živeti sutra, živi još danas.
Jednak sa jednakima rado stanuje i živi.
Teška je beda koja nastaje iz obilja.
Starost se došunja neprimetno.
U nevolji su ljudske duše slabe
Istina biva potiskivana, ali ne i uništena.
I najbolji od plivača ponekad potone u vodu.
Niko ne šepa zato što drugoga bole noge.
Nije bogat onaj koji ima mnogo, nego onaj koji daje mnogo
Svi živimo pod istim nebom, ali su nam horizonti različiti
Ako ti je preostao još samo jedan dah, iskoristi ga da kažeš hvala
Male stvari stvaraju savršenstvo, a savršenstvo nije mala stvar
Ništa nije važnije od današnjeg dana
Kudi čoveka kada te čuje, a hvali kada te ne čuje
Čitanje kvari vid, dobro vide samo nepismeni
Nije skupa knjiga - nego neznanje.
