Srpski, 2016
Životopis rimskog imperatora i filozofa koga su hrišćani proglasili za otpadnika.
Istorijski roman Julijan, pored romana Konstantin i Dioklecijan, spada u opus magnum Ivana Ivanjija jer verodostojno i uverljivo oživljava vreme i okolnosti u kojima se u Rimskom carstvu širila i ustoličila nova religija Hristovih sledbenika.
Poslednji roman iz Ivanjijeve trilogije o rimskim carevima poteklom sa naših prostora, Julijan je priča o nadarenom i obrazovanom vladaru koji je poslednji pokušao nemoguće: da u Rimsko carstvo vrati mnogobožačku religiju predaka, zbog čega je bio anatemisan i prozvan Apostata (otpadnik).
„Kod ovog rimskog imperatora ima nečeg univerzalnog u mehanizmu vlasti: oko njega su bili ljudi koji su pod Dioklecijanom proganjali hrišćane, pa su pod Konstantinom postali dobri hrišćani, a pod Julijanom su opet ustali protiv njih“, kaže pisac u jednom osvrtu na roman. Julijan je živeo samo 27 godina, politikom je počeo da se bavi kasno, sa dvadesetak godina, jer je prvo hteo da bude sveštenik pa onda filozof, a i sam je pisao neoplatonske rasprave. Nespreman je postao vojskovođa, ušao je u Galiju i dobijao bitke čitajući Cezara i, na kraju, prevaren i izdat, poginuo herojskom smrću prilikom opsade persijskog grada Ktesifona na Tigru.
Njegove mladićke godine u Atini, kada se posvetio proučavanju helenske književnosti i filozofije i družio sa najznačajnijim misliocima i umetnicima onoga vremena, njegova pravičnost, uzdržanost i skromnost kao rimskog cezara, „dostojnog da vlada drugima jer je umeo da vlada sobom“, i nadasve njegov kratak a bogat i ispunjen život – najviše su razgorevali maštu pokolenja jer je Julijan, od svih stotinak rimskih careva, bio jedini koji svojim plemenitim pregnućima i kratkotrajnom vladavinom ostao upamćen kao najtragičniji i najplemenitiji među rimskim carevima.
Non shole sed vitae discimus.
Per aspera ad astra.
Knjige su lek za zaborav.
Knjiga nema dna.
Učenje je svetlost
Izreke su ukras govora
Prijatelj je sveta reč- zato ih je malo
Ma šta radio misli na kraj
Ćutanje je često najbolji odgovor
Nijedan čovek nije u svakom trenutku pametan
Brada ne čini filozofa
Neznanje je mati svih poroka
Bolje je prijatelju oprostiti, nego ga izgubiti
Za onoga koji traži, prošlost više ne postoji
Dobrom čoveku sve dobro stoji
Najgorča istina bolja je od najslađe laži
Oči veruju sebi, a uši drugima
Žene su da sa ljube, a novac je da se troši
Čista su jutra i večeri
Nikada se ne igrajte mačke i miša, pogotovo ako ste miš
Bolje je dati vunu, nego ovcu
Ne uzdaj se u sreću, već u samog sebe
Tajna koju zna troje, nije tajna
Sećanje je kamen spoticanja na putu nade
I najveći talenti gube se u neradu
Svako je sam sebi najmanje poznat
Sa svešću nema pogodbe
Pazite na sitninu, dukati se sami čuvaju
Teško je praznoj vreći da stoji uspravno
Pravi put nije težak zato što je jedini
Svaka šala, pola istine
Govori istinu pa ne moraš ništa pamtiti
Upoznati samog sebe, to je vrh saznanja
Sadašnjost je izvesna, ali je budućnost neizvesna.
Previše je kasno živeti sutra, živi još danas.
Jednak sa jednakima rado stanuje i živi.
Teška je beda koja nastaje iz obilja.
Starost se došunja neprimetno.
U nevolji su ljudske duše slabe
Istina biva potiskivana, ali ne i uništena.
I najbolji od plivača ponekad potone u vodu.
Niko ne šepa zato što drugoga bole noge.
Nije bogat onaj koji ima mnogo, nego onaj koji daje mnogo
Svi živimo pod istim nebom, ali su nam horizonti različiti
Ako ti je preostao još samo jedan dah, iskoristi ga da kažeš hvala
Male stvari stvaraju savršenstvo, a savršenstvo nije mala stvar
Ništa nije važnije od današnjeg dana
Kudi čoveka kada te čuje, a hvali kada te ne čuje
Čitanje kvari vid, dobro vide samo nepismeni
Nije skupa knjiga - nego neznanje.
