Srpski, 1969
Prodato!U „Germaniji“ imamo kratak etnografsko-geografski opis zemlje u kojoj su stanovali Germanci, izrađen ne na osnovu sopstvenih ispitivanja, već prema ranijim izvorima, kakvih je bilo dosta (Posidonije, Plinije, i dr.). Opis je donekle idealiziran; Tacit govori sa izvesnom toplinom o prirodnom, idiličnom životu germanskih plemena. On je tu pod uticajem kiničkih teorija o opasnostima vrlo visoke kulture.
Pisac „Germanije“, Kornelije Tacit, rođen je oko 55 u Interamni (Umbrija), bio je pod Nervom konzul, i umro je oko 120 godine posle Hrista. Napisao je „Razgovor o besednicima“, biografiju svoga tasta Agrikole, „Germaniju“, „Anale“ i „Istorije“. Poslednja dva dela obuhvataju rimsku istoriju od 14—96 godine posle Hrista. Tacit je poznat i kao istoričar i kao stilista. Njegova dela nemaju, doduše, veliku naučnu vrednost (jer je Tacit često nebrežljiv, lakoveran, pristrasan), ali imaju utoliko veću književnu vrednost. Kompozicija njihova izvrsna je; Tacit je odličan psiholog; on je, kako lepo kaže jedan nemački naučnik, rođen ne samo za istoričara, već i za tragičnog pesnika. Stil mu je otmen, ali Tacit ima manu što teži da piše originalno i drukčije nego ostali svet, i što preterano traži neobične izraze, i zvučne, uzbudljive figure. Stilističkih nekorektnosti ima dosta. Takva je odmah prva rečenica u „Germaniji“: „Germanija… graniči se prema Reciji i Panoniji rekama Rajnom i Dunavom; od Sarmatije i Dakije odvajaju je uzajamni strah i planine“.
Non shole sed vitae discimus.
Per aspera ad astra.
Knjige su lek za zaborav.
Knjiga nema dna.
Učenje je svetlost
Izreke su ukras govora
Prijatelj je sveta reč- zato ih je malo
Ma šta radio misli na kraj
Ćutanje je često najbolji odgovor
Nijedan čovek nije u svakom trenutku pametan
Brada ne čini filozofa
Neznanje je mati svih poroka
Bolje je prijatelju oprostiti, nego ga izgubiti
Za onoga koji traži, prošlost više ne postoji
Dobrom čoveku sve dobro stoji
Najgorča istina bolja je od najslađe laži
Oči veruju sebi, a uši drugima
Žene su da sa ljube, a novac je da se troši
Čista su jutra i večeri
Nikada se ne igrajte mačke i miša, pogotovo ako ste miš
Bolje je dati vunu, nego ovcu
Ne uzdaj se u sreću, već u samog sebe
Tajna koju zna troje, nije tajna
Sećanje je kamen spoticanja na putu nade
I najveći talenti gube se u neradu
Svako je sam sebi najmanje poznat
Sa svešću nema pogodbe
Pazite na sitninu, dukati se sami čuvaju
Teško je praznoj vreći da stoji uspravno
Pravi put nije težak zato što je jedini
Svaka šala, pola istine
Govori istinu pa ne moraš ništa pamtiti
Upoznati samog sebe, to je vrh saznanja
Sadašnjost je izvesna, ali je budućnost neizvesna.
Previše je kasno živeti sutra, živi još danas.
Jednak sa jednakima rado stanuje i živi.
Teška je beda koja nastaje iz obilja.
Starost se došunja neprimetno.
U nevolji su ljudske duše slabe
Istina biva potiskivana, ali ne i uništena.
I najbolji od plivača ponekad potone u vodu.
Niko ne šepa zato što drugoga bole noge.
Nije bogat onaj koji ima mnogo, nego onaj koji daje mnogo
Svi živimo pod istim nebom, ali su nam horizonti različiti
Ako ti je preostao još samo jedan dah, iskoristi ga da kažeš hvala
Male stvari stvaraju savršenstvo, a savršenstvo nije mala stvar
Ništa nije važnije od današnjeg dana
Kudi čoveka kada te čuje, a hvali kada te ne čuje
Čitanje kvari vid, dobro vide samo nepismeni
Nije skupa knjiga - nego neznanje.
