Srpski, 1964
Prodato!Naslov originala:
Hermann Hesse
DEMIAN
Prevela s nemačkog:
Paulina Albala
Traženje večitog znanja i jedinstvenog praelementa života predstavlja suštinu romana “Demijan”(1919.). Glavni junak “Demijana” Emil Sinkler luta po sebi. Ovaj roman predstavlja pokušaj dijagnoze detinjih nemira. U “Demijanu” Hese svesno pokušava da racionalno, uz pomoć psihoanalize, reši jedan problem: gde naći izlaz iz večitog sukoba između nagona i duha, telesnog i materijalnog, akcije i kontemplacije (posmatranje života)? Rešenje Hese vidi u prevazilaženju ovog jednostranog dualizma: u sintezi krajnosti. Takvo rešenje bilo bi ujedno i rasterećenje od bolesnih nervnih kriza, aktiviranih u vreme i posle rata. Na početku romana dečaka Sinklera muči saznanje da pored sveta njegovih roditelja postoji i spoljašnji svet mračan i divlji. Osećanje straha još više je izazvano saznanjem da se i u njegovom biću vodi rat dve krajnosti. Njegova čežnja za harmonijom, za prevazilaženjem ličnih pubertetskih trzavica delimično je zadovoljena pojavom vođe Demijana. Demijan je za dečaka ovaploćenje harmonije za kojom potajno čezne. Obojica pobuđuju asocijacije na biblijskog Kaina i Avelja i na demonstvo čovekove prirode što u Sinkleru izaziva jezu. Hese kao da se pridržava one Ničeove devize: “Čovek je je nešto što treba savladati”. Hese je bio izuzetno zainteresovan za Ničeova dela, pa verovatno odatle potiče Demijanova sklonost da prizna svet nagona kao ravnopravan svetu duha pa možda čak i kao nadmoćniji od njega. Dalji korak u zaoštravanju krajnosti predstavlja pojava Demijanove majke Eve. Ona u romanu ima ulogu kao i božanstvo Abraksaz koje je imalo zadatak da u sebi sjedini božansko i satansko. Put koji individua traži u svetu nespokoja jeste put do samog sebe jer je to jedini mogući način da se prođe trnovitim stazama života.
Non shole sed vitae discimus.
Per aspera ad astra.
Knjige su lek za zaborav.
Knjiga nema dna.
Učenje je svetlost
Izreke su ukras govora
Prijatelj je sveta reč- zato ih je malo
Ma šta radio misli na kraj
Ćutanje je često najbolji odgovor
Nijedan čovek nije u svakom trenutku pametan
Brada ne čini filozofa
Neznanje je mati svih poroka
Bolje je prijatelju oprostiti, nego ga izgubiti
Za onoga koji traži, prošlost više ne postoji
Dobrom čoveku sve dobro stoji
Najgorča istina bolja je od najslađe laži
Oči veruju sebi, a uši drugima
Žene su da sa ljube, a novac je da se troši
Čista su jutra i večeri
Nikada se ne igrajte mačke i miša, pogotovo ako ste miš
Bolje je dati vunu, nego ovcu
Ne uzdaj se u sreću, već u samog sebe
Tajna koju zna troje, nije tajna
Sećanje je kamen spoticanja na putu nade
I najveći talenti gube se u neradu
Svako je sam sebi najmanje poznat
Sa svešću nema pogodbe
Pazite na sitninu, dukati se sami čuvaju
Teško je praznoj vreći da stoji uspravno
Pravi put nije težak zato što je jedini
Svaka šala, pola istine
Govori istinu pa ne moraš ništa pamtiti
Upoznati samog sebe, to je vrh saznanja
Sadašnjost je izvesna, ali je budućnost neizvesna.
Previše je kasno živeti sutra, živi još danas.
Jednak sa jednakima rado stanuje i živi.
Teška je beda koja nastaje iz obilja.
Starost se došunja neprimetno.
U nevolji su ljudske duše slabe
Istina biva potiskivana, ali ne i uništena.
I najbolji od plivača ponekad potone u vodu.
Niko ne šepa zato što drugoga bole noge.
Nije bogat onaj koji ima mnogo, nego onaj koji daje mnogo
Svi živimo pod istim nebom, ali su nam horizonti različiti
Ako ti je preostao još samo jedan dah, iskoristi ga da kažeš hvala
Male stvari stvaraju savršenstvo, a savršenstvo nije mala stvar
Ništa nije važnije od današnjeg dana
Kudi čoveka kada te čuje, a hvali kada te ne čuje
Čitanje kvari vid, dobro vide samo nepismeni
Nije skupa knjiga - nego neznanje.
