Srpski, 1931
Prodato!Razmakli su vidici i ukazali plavi rubovi planina u daljini. Brežuljci sa mladim cerovim šumama, ozelenela polja i uzorane njive, vijugava rečica i varoš kraj nje u dolini – sve je sada sočan i svež pretprolećni pejzaž.
Posle zime dolazi proleće i u moju Palilulu. Njene niske kućice, u čijim je prozorima puno menđušica, karamfila i belogne, vire iz napupelih voćkinih grana, prebačenih preko ograda. Pred njima, na stolicama, sunčaju se bake u carigradskim šamijama i ćutljivi starci, koji u smežuranim rukama prebrojavaju zrna ćilibarskih brojanica. Kod klupe kraj fenjera, razdragana deca igraju uz šuman žagor… Dan je pun sunčane svile. Vrapci na krovovima veselo džavrljaju. Uz lepet krila preleće jato golubova sa kraja na kraj ulice. Samo još laste nema…
Da sam lasta, ja bih se sada vinuo na znano gnezdo, da svojim cvrkutom prvi pozdravim proleće u svome zavičaju.
Detinjstvo moje! Tebe, bezbrižno i belo kao ljiljan, koliko ja volim!
Kada spustim svoju umornu glavu na ruke i udubem se u prošlost, ja kao kroz plavo svitanje opet vidim sve one dane iz ranog detinjstva, opet kraj mene oživi dragi znani kut sa starinskim kućama u cveću i milim licima – sva mesta igara i reka sa poljanom.
Ja i sad vidim mahovinastu strehu našeg srećnog doma, sa čuvarkućom! Babajši vreme je poslulo inje po kosi. Otac… Pa majka… Sejka uhvatila mače, tepa mu i igra se sa njime…
Ja dečak – mali đak u osnovnoj školi, kome je briga nepoznata, car sviju igara i svih poljana – na uzvišenom bamku ređam olovne vojnike.
Sećam se svega, ali u duši čujem, kako od tuge i nemoći jedno skriveno dete, izgubljeno u meni, plače za nepovratnom prošlošću.
odlomak iz kratkog romana "Dečak iz Palilule"
Non shole sed vitae discimus.
Per aspera ad astra.
Knjige su lek za zaborav.
Knjiga nema dna.
Učenje je svetlost
Izreke su ukras govora
Prijatelj je sveta reč- zato ih je malo
Ma šta radio misli na kraj
Ćutanje je često najbolji odgovor
Nijedan čovek nije u svakom trenutku pametan
Brada ne čini filozofa
Neznanje je mati svih poroka
Bolje je prijatelju oprostiti, nego ga izgubiti
Za onoga koji traži, prošlost više ne postoji
Dobrom čoveku sve dobro stoji
Najgorča istina bolja je od najslađe laži
Oči veruju sebi, a uši drugima
Žene su da sa ljube, a novac je da se troši
Čista su jutra i večeri
Nikada se ne igrajte mačke i miša, pogotovo ako ste miš
Bolje je dati vunu, nego ovcu
Ne uzdaj se u sreću, već u samog sebe
Tajna koju zna troje, nije tajna
Sećanje je kamen spoticanja na putu nade
I najveći talenti gube se u neradu
Svako je sam sebi najmanje poznat
Sa svešću nema pogodbe
Pazite na sitninu, dukati se sami čuvaju
Teško je praznoj vreći da stoji uspravno
Pravi put nije težak zato što je jedini
Svaka šala, pola istine
Govori istinu pa ne moraš ništa pamtiti
Upoznati samog sebe, to je vrh saznanja
Sadašnjost je izvesna, ali je budućnost neizvesna.
Previše je kasno živeti sutra, živi još danas.
Jednak sa jednakima rado stanuje i živi.
Teška je beda koja nastaje iz obilja.
Starost se došunja neprimetno.
U nevolji su ljudske duše slabe
Istina biva potiskivana, ali ne i uništena.
I najbolji od plivača ponekad potone u vodu.
Niko ne šepa zato što drugoga bole noge.
Nije bogat onaj koji ima mnogo, nego onaj koji daje mnogo
Svi živimo pod istim nebom, ali su nam horizonti različiti
Ako ti je preostao još samo jedan dah, iskoristi ga da kažeš hvala
Male stvari stvaraju savršenstvo, a savršenstvo nije mala stvar
Ništa nije važnije od današnjeg dana
Kudi čoveka kada te čuje, a hvali kada te ne čuje
Čitanje kvari vid, dobro vide samo nepismeni
Nije skupa knjiga - nego neznanje.
