Srpski, 1986
"Naslov knjige je jednostavan - kao početak bajke. Međutim, to je vešta piščeva zamka: sve ostalo u romanu (fabula, ličnosti, fantastika) dati su višeznačno, halucinantno i složeno...
Erotske scene u romanu su vrhunske, nikada pornografske, uvek uzbuđujuće kao u delima Bore Stankovića. Knjiga ne ostavlja ravnodušnim ni onoga koji traži samo zanimljivu i aktuelnu fabulu, ni inoga koji razgrće unutrašnje slojeve."
Spomenka Deretić
Vladimir Jovičić rodjen je u Šapcu 1935. Školovao se u rodnom gradu i Beogradu, gde je diplomirao jugoslovensku i svetsku književnost, a ubrzo potom i doktorirao.
Objavio je pet romana: Sedam besmrtnih grehova, Bio jednom jedan čovek, Vrteška-Izvidnik, Daljinski upravljač, Tamnava, kao i zbirku pripovedaka Priče iz Zaslona. Jovičićevo kapitalno delo Zaslonsku rapsodiju čine romani: Bio jednom jedan čovek, Vrteška-Izvidnik, Daljinski upravljač, Tamnava i zbirka pripovedaka Priče iz Zaslona. Pored umetničke proze, objavio je i više monografija, studija, udžbenika, kritika i ogleda. Pomenimo samo one radove koji čine zasebne knjige: Laza Lazarević - pesnik moralne nostalgije, Umetnost Borisava Stankovića, Srpsko rodoljubivo pesništvo, Vidjenja, Časopis "Otadžbina", Kosovo u svesti i nadahnuću srpskog naroda, Uvidi, Utopija i stvarnost kulture, Pisci, Pregled književnosti realizma i moderne...
Publikovao je i čitav niz rasprava, polemika i članaka, od kojih su neki ušli u njegova Izabrana dela od jedanaest tomova. Većina Jovičićevih romana i pripovedaka dramatizovana je, scenski izvodjena, prevedena gotovo na sve značajnije svetske jezike. Sa preko trideset objavljenih knjiga različitih žanrova, jedan je od najistaknutijih jugoslovenskih pisaca.
Non shole sed vitae discimus.
Per aspera ad astra.
Knjige su lek za zaborav.
Knjiga nema dna.
Učenje je svetlost
Izreke su ukras govora
Prijatelj je sveta reč- zato ih je malo
Ma šta radio misli na kraj
Ćutanje je često najbolji odgovor
Nijedan čovek nije u svakom trenutku pametan
Brada ne čini filozofa
Neznanje je mati svih poroka
Bolje je prijatelju oprostiti, nego ga izgubiti
Za onoga koji traži, prošlost više ne postoji
Dobrom čoveku sve dobro stoji
Najgorča istina bolja je od najslađe laži
Oči veruju sebi, a uši drugima
Žene su da sa ljube, a novac je da se troši
Čista su jutra i večeri
Nikada se ne igrajte mačke i miša, pogotovo ako ste miš
Bolje je dati vunu, nego ovcu
Ne uzdaj se u sreću, već u samog sebe
Tajna koju zna troje, nije tajna
Sećanje je kamen spoticanja na putu nade
I najveći talenti gube se u neradu
Svako je sam sebi najmanje poznat
Sa svešću nema pogodbe
Pazite na sitninu, dukati se sami čuvaju
Teško je praznoj vreći da stoji uspravno
Pravi put nije težak zato što je jedini
Svaka šala, pola istine
Govori istinu pa ne moraš ništa pamtiti
Upoznati samog sebe, to je vrh saznanja
Sadašnjost je izvesna, ali je budućnost neizvesna.
Previše je kasno živeti sutra, živi još danas.
Jednak sa jednakima rado stanuje i živi.
Teška je beda koja nastaje iz obilja.
Starost se došunja neprimetno.
U nevolji su ljudske duše slabe
Istina biva potiskivana, ali ne i uništena.
I najbolji od plivača ponekad potone u vodu.
Niko ne šepa zato što drugoga bole noge.
Nije bogat onaj koji ima mnogo, nego onaj koji daje mnogo
Svi živimo pod istim nebom, ali su nam horizonti različiti
Ako ti je preostao još samo jedan dah, iskoristi ga da kažeš hvala
Male stvari stvaraju savršenstvo, a savršenstvo nije mala stvar
Ništa nije važnije od današnjeg dana
Kudi čoveka kada te čuje, a hvali kada te ne čuje
Čitanje kvari vid, dobro vide samo nepismeni
Nije skupa knjiga - nego neznanje.
